Phalaenopsis japonica (Sedirea japonika)
Sva autorska prava zadržana. Tekst objavljen uz dozvolu autorke.
Autor: Jelena Nedeljković Trailović, 2026.
Sedirea japonika (SJ)
Poreklo:
SJ je mala, mirisna epifitna vrsta orhideje poreklom iz Japana, Koreje, ostrva Rjukju i delova Kine (Junan, Džeđang). Uspeva u suptropskim regionima i preferira hladne do srednje vlažne uslove. Često se nalazi na nadmorskoj visini od 600 do 1400 m. Locirana je u suptropskim šumama, raste na drveću u uslovima visoke vlažnosti i ponekad, hladnije klime. Registrovana je kao ugrožena vrsta u Japanu i takođe, označena kao vrsta ugrožena nivoom 1 od strane Ministarstva zaštite životne sredine Južne Koreje. Posebno se smatra izumrlom u prirodnom staništu jer nijedna autohtona biljka nije prijavljena u poslednjih 20 godina, osim gajenih biljaka vraćenih u prirodu.
Taksonomska klasifikacija:
Sedirea japonica je 1863 god. klasifikovana ka Aerides podvrsta. Zbog toga što biljka preferira hladnije uslove gajenja od Aerides podvrsta, danas je taksonomski klasifikovana kao Phalaenopsis japonica, a široko je prepoznata po svom originalnom imenu, Sedirea japonica (što je Aerides napisano ako čitamo unazad) ili Nagoran na japanskom jeziku.
Izgled biljke
SJ raste sa monopodijalnim, veoma kratkim stablom koje nosi 5 do 8, usko eliptičnih do trakastih listova, i cveta u proleće i leto na zakrivljenoj cvetnoj grani sa 6 do 10 uzastopno ili naizmenično postavljenih cvetova.
Odrasle biljke se slobodno granaju i istovremeno proizvode više cvasti. Cvetna grana ima više zelenkasto-belih cvetova, slatkog mirisa na limun ili đumbir sa ljubičastim prugama na usni (3).
Informacije o načinu uzgajanja SJ treba koristiti samo kao opšte smernice i treba ih prilagoditi Vašim uslovima gajenja. S obzirom da živimo u kontinentalnom delu Evrope, logično je da naše orhideje uzgajamo u “indoor” uslovima. Dakle u kućama i stanovima.
Osnovi zahtevi za uzgoj SJ u “indoor” uslovima:
Svetlo: Potrebno je jako, indirektno svetlo . Prozor okrenut ka istoku je obično idealan za uzgoj SJ što podrazumeva jutarnje sunce bez jake popodnevne toplote. Ako koristite LED svetlo za uzgoj biljaka, potreban je odnos svetla i tame 12h:12h. SJ zahteva malo jače svetlo nego Phalaenopsis vrste. SJ je potreban nivo svetlosti od 18000-25000 luksa. Biljke nikada ne treba izlagati direktnim zracima podnevnog sunca. Sve vreme treba obezbediti jaku cirkulaciju vazduha (1).
Saksije i supstrat. SJ može se gajiti u plastičnim providnim perforiranim saksijama promera 8-10 cm, jer tako možemo imati bolji uvid u stanje korena. Rupice na saksiji su dobre za odvođenje viška vlage. Korenje SJ je tanko i sklono truljenju. Mogu se gajiti i na drvenim daščicama-“montirane” što nije preporučljivo za naše uslove gajenja jer se u toku leta moraju potapati ili prskati više puta u toku dana (3).
Supstrat: Ukoliko se SJ gaji u saksijama potrebno je na dnu postaviti drenažni sloj, od kamenčića, uglja ili kuglica gline. Biljka se može gajiti u kori bora, srednjeg promera, ili mešavini kore, sfagnuma i malo perlita. Kada se koristi sphagnum treba biti oprezan prilikom zalivanja jer zadržava vlagu duže nego kora, naročito tokom hladnijeg jesenjeg ili zimskog perioda.
Zalivanje: Kako je SJ botanička vrsta orhideja, od proleća do jeseni, padavine u njenom prirodnom staništu su obilne, a zatim prelaze u nešto sušniji period koji traje od kasne jeseni tokom cele zime. Gajene biljke treba obilno zalivati tokom perioda intenzivnog rasta, ali treba obezbediti odličnu drenažu kako supstrat oko korena nikada ne bi bio previse vlažan. U jesen, količinu vode treba postepeno smanjivati.
SJ pripada biljkama koje imaju skotoaktivne stome, slično drugim biljkama sa (CAM fotosintezom), koje se zatvaraju tokom dana, a otvaraju noću. Na ovaj način biljke “štede” vodu i zbog toga SJ relativno dobro podnosi periode bez ili sa manje vode. Otkriveno je da ponovno navodnjavanje rezultira relativno brzim oporavkom. Utvrđeno je da postoji elastičnost u fotosintetskoj funkciji i fizičkoj strukturi biljke kako bi se optimizovalo usvajanje CO2 i potrošnja vode. Takođe, se zna da je pod “stresom” u uslovima smanjenog zalivanja ili potpunog uskraćivanja vode, zadržavanje vode u sistemu i protok transporta elektrona u procesu fotosinteze ostaju relativno efikasni (2).
Djubrenje:
Tokom proleća i intenzivnog rasta korena i listova biljke preporučuje se upotreba đubriva sa većim sadržaje azota (N), đubriva za rast orhideja (grow formulacije). Tokom leta preporučuje se upotreba đubriva sa prevagom fosfora (P), (bloom formulacije), da bi se pospešilo cvetanje biljke. Đubrenje treba primienjivati svakog drugog zalivanja. Preporuka je da kod dodavanja đubriva koristite meku vodu, kišnicu ili demineralizovanu vodu. Obično se za one koji ne koriste TDS merače preporučuje polovina preporučene doze đubriva. Oni koji imaju i koriste TDS merače mogu napraviti rastvor od 180-240 ppm đubriva i vode. Takođe, se preporučuje da se jednom u dva meseca koren biljaka ispere demineralizovanom vodom, zbog naslaga soli poreklom od đubriva koje se mogu zadržavati na korenu.
Literatura:
- Kyeong Cheol Lee, Jiae An, Jung Eun Hwang, Pyoung Beom Kim, Hyeong Bin Park, Seongjun Kim, Hwan Joon Park, Chang Woo Lee, Byoung-Doo Lee 2 and Nam Young Kim, Effects of Light Condition on Growth and Physiological Characteristics of the Endangered Species Sedirea japonicaunder RCP 6.0 Climate Change Scenarios, Plants 2021, 10 (9), 1891; https://doi.org/10.3390/plants10091891
- Yeong Geun Song, Jung Eun Hwang, Jiae An, Pyoung Beom Kim, Hyeong Bin Park Hwan Joon Park, Seongjun Kim , Chang Woo Lee, Byoung Doo Lee, Nam Young Kim and Kyeong Cheol Lee: The Growth and Physiological Characteristics of the Endangered CAM Plant, Nadopungnan (Sedirea japonica), under Drought and Climate Change Scenarios, Forests2022, 13(11), 1823; https://doi.org/10.3390/f13111823
- https://travaldo.blogspot.com/2018/04/sedirea-japonica-care-and-culture.html
